STRANICE
Kraniosakralni sistem
Kraniosakralni sistem je fiziološki sistem koji je otkriven tek nedavno. To je poluzatvoreni hidraulički sistem koji se nalazi u jakoj vodootpornoj membrani (Dura Mater) koja obuhvata mozak i kičmenu moždinu.
Zašto je ovaj sistem toliko važan?
Zato što je funkcija proizvodnja, cirkulacija i reapsorpcija cerebrospinalne tečnosti (CSF). CSF se proizvodi u okviru kraniosakralnog sistema i održava fiziološku sredinu u kojoj se razvija, živi i funkcioniše mozak i nervni sistem.
Proizvodnja i reapsorpcija CSF-a unutar Dure Mater dovodi do kontinuiranog porasta i pada pritiska tečnosti unutar kraniosakralnog sistema. Poluzatvoreni hidraulički sistem se proširuje i smanjuje u određenoj meri u skladu sa ovom fluktuacijom ritmičkog pritiska. Ovako veliki kapacitet rada sprečava preveliko nagomilavanje pritiska u kraniosakralnom sistemu.
No, ako iz nekog razloga telo nije u mogućnosti da se prilagodi ovim promenama pritiska, naknadno nagomilavanje pritiska može doprineti disfunkciji i lošem zdravlju, posebno u centralnom nervnom sistemu koji se nalazi u sklopu kraniosakralnog sistema.
Istraživanje u ovoj oblasti započeto je u drugoj deceniji dvadesetog veka od strane Villijama G. Saterlanda, DO (William G. Saterland). Prvobitno je pažnja bila posvećena samo kranijalnim kostima i njihovom kretanju po kranijalnim šavovima, kojima su kranijalne kosti interfacijalno povezane između sebe. Nepravilno ili odstupajuće pomeranje kranijalne kosti je inicirano i korigovano ručnim tehnikama. Ubrzo nakon toga su razvijene terapeutske tehnike za ispravljanje abnormalnog pomeranja kostiju lobanje.
Rano istraživanje kranijalne manipulacije obavljali su, pre svega, osteopati i kiropraktičari, koji su formirali društva za istraživanje i podučavanje kranijalnih metoda. Ovi pioniri su bili u sukobu sa širom naučnom zajednicom, a često i sa svojim kolegama, oko jednog centralnog aspekta kranijalnog sistema: pomeranja kranijalnih kostiju.
Konvencionalni pristup anatomiji nas je učio je da su kranijalne kosti pokretljive samo kod malih beba, a da su kod odraslih ljudi čvrsto spojene. Kontroverza je trajala sve do nedavno. Sredinom sedamdesetih godina, Koledž za osteopatsku medicinu na Mičigenskom državnom univerzitetu (College of Osteopathic Medicine) pokušao je da razreši ovu kontroverzu. Sastavljen je tim istraživača koje je vodio dr. Džon Apledžer (dr.John Upledger). Njihov cilj je bio da dokažu ili opovrgnu osnovne principe tehnika kranijalne manipulacije. Glavna premisa uključivala je pomeranje kranijalnih kostiju.
Proučavajući sveže primerke kostiju lobanje, a ne hemijski očuvane uzorke koje su proučavali prethodni istraživači, tim Mičigenskog državnog univerziteta na čelu sa dr John Upledger-om dokazao je da postoji potencijal pomeranja kranijalnih kostiju. Optička i elektronska mikroskopija je pokazala postojanje krvnih sudova, nervnih vlakana, kolagena i elastičnih vlakana unutar kranijalnih šavova. Bilo je malo dokaza o osifikaciji šavova koja bi sprečavala pomeranje kranijalnih kostiju u odnosu jedne na drugu.
Dalja istraživanja koja je sproveo tim Mičigenskog državnog univerziteta (MDU) koristila su radio-talasne transmisije između antena pričvršćenih na izložene površine kranijalnih kostiju kod odraslih živih primata. Ovaj rad je dao tačna merenja frekvencije i amplitude pokreta kranijalnih kostiju.
S obzirom na činjenicu da su pokreti kranijalne kosti utvrđene, razjašnjavanje mehanizama koji stoje iza ovih pokreta postalo je sledeći zadatak tima MDU-a. Upravo su ovde uloge kraniosakralne Dura Mater i cerebrospinalne tečnosti bile integrisane u jedan sveobuhvatni model kraniosakralnog sistema. Nazvali su ga „Model statičkog pritiska“ (Pressurestat Model).
Rezultati istraživanja na državnom univerzitetu Mičigen uticali su na terapeutsku primenu kranijalnih tehnika. Prethodne tehnike su prvenstveno bile zasnovane na pomeranju kranijalnih kostiju. Sada je poznato da Dura Mater igra ključnu ulogu u pokretu kranijalne kosti. Tehnike za procenu i tretiranje duralnih membrana razvio je u velikoj meri dr John Upledger.
Centralna uloga duralnih membrana u evaluaciji i tretmanu kraniosakralnog sistema je nešto po čemu se kraniosakralna terapija koja se podučava na Apledžer institutu (Upledger Institute), razlikuje od drugih kranijalnih tehnika.
